https://krusevacgrad.rs/kck-stambolija-predstavio-antologiju-vojne-do-srpske-krajine-i-izgona/

KCK: Stambolija predstavio antologiju “Vojne do Srpske Krajine i izgona”

Postavljeno: 06.11.2026

Sinoć je u Beloj sali Kulturnog centra predstavljeno kapitalno književno delo profesora Veljka Stambolije „Rasuti portreti: Antologija srpske poezije od Vojne do Srpske Krajine i izgona“. Delo sabira srpsko pesništvo na prostorima nekadašnje Vojne Krajine pa sve do Republike Srpske Krajine i sudbonosnog egzodusa (izgona) srpskog naroda s tih prostora, obuhvatajući stvaralački raspon od čak četiri veka

U antologiji su prikupljeni podaci o 77 pesnika i preko 200 pesama iz nekadašnje Vojne Krajine (1533 – 1873) koja je branila granice Habzburške monarhije od turskih upada i pljački, pa sve do Republike Srpske Krajine, koja je formirana nakon raspada Jugoslavije voljom srpskog naroda.

Antologija počinje „Molitvom zaspalom gospodu“ Arsenija Čarnojevića iz 1690. godine i „Plačom Serbiji“ Zaharije Orfelina, a završava se poezijom mladog Rastka Lončara. U njoj su sabrane pesme bola, stradanja i večne patnje za otadžbinom.

– Odabir pesnika i pesama vršen je iz autorskih zbirki, antologija, književnihv časopisa, zbornika i periodika Stanka Koraća, Nebojše Devetaka, Nenada Grujičića, Slavice Garonje i Zdravka Krstanovića. U sastavljanju antologije i odabiru pesama i pesnika rukovodio sam se estetskim i umetničkim postignućima, kao i delima pojedinih pesnika koji su ostavili vidljiv trag u kulturno – istorijskom smislu. Cilj antologije je da se razjasne nedoumice oko nacionalne književne pripadnosti srpskih pesnika van matice, istakao je Stambolija.

O knjizi je govorio i dr Velibor Lazarević koji je rekao da je zadivljen podvigom koji je Veljko napravio. Taj podvig je dragocen u današnje vreme kada se gube duhovne vrednosti.

– Ova antologija predstavlja veliku dragocenost za književnu istoriju Vojne Krajine. Kultura Srba Vojne Krajine desetkovana je u ratu devedesetih godina. Krajišnički narod koji je doživeo dva istrebljenja u 20. veku, branio se jezikom, ćirilicom i poezijom. Ni u turističkom represivnom aparatu nije bilo bolje. Jedino Krajina nije imala pravo na autonomiju. Bilo je nepodobno pisati o jamama i genocidu nad srpskim narodom u NDH. Ova antologija je svojevrsna rehabilitacija te utuljene pesničke baštine koja je nastajala zapadno od Drine, Save i Une ili svugde u izbeglištvu, rekao je Lazarević.

Ovaj istraživački rad Veljka Stambolije je dvostruki podvig – to je antologija krajiške poezije u trajanju od više od tri veka, a uz nju je autor dao i siže književne istorije (pesničkog stvaralaštva) Vojne Krajine od baroka, predromantizma, romantizma do moderne.

Ovo veliko delo rodilo se u nedoba kada Srpska Krajina ne postoji, ali postoje pesnici čuvari jezika, pisma, vere i nacionalnog identiteta čija su imena sačuvana u ovoj kapitalnoj antologiji.

Stihove iz knjige čitale su Jelena Protić Petronijević i Lidija Užarević.

O. Milićević