https://krusevacgrad.rs/djunis-danas-u-znaku-pokrova-presvete-bogorodice-i-hodocasnika/

Đunis danas u znaku Pokrova Presvete Bogorodice i hodočasnika

Postavljeno: 14.10.2026

Manastir Pokrova Presvete Bogorodice u Đunisu danas, 14. oktobra, obeležava svoju hramovnu slavu, a ova svetinja nadomak Kruševca jedno je od značajnih mesta hodočašća u ovom delu Srbije. Na praznik Pokrova Presvete Bogorodice vernici dolaze da prisustvuju bogosluženjima, pomole se za zdravlje i mir svojih najbližih i pronađu duhovni spokoj

Posebno mesto u istoriji manastira zauzima predanje o trinaestogodišnjoj Milojki Jocić, kojoj se, prema crkvenom predanju, Presveta Bogorodica javila 24. jula 1898. godine, dok je sa sestrama radila u polju. Kada je krenula na izvor po vodu, devojčica je doživela susret koji će obeležiti istoriju ovog mesta. Prema predanju, Bogorodica joj je poručila da se tu podigne crkva, uz obećanje da će se na tom mestu isceljivati bolesni.

Sa ovom pričom povezan je i izvor koji se nalazi u manastirskom kompleksu, kao i motiv vode koja je potekla iz kamena. Upravo je taj događaj poslužio kao inspiracija za roman „Voda iz kamena“ književnice Ljiljane Habjanović Đurović, kroz koji su mnogi čitaoci upoznali Milojkinu priču i duhovni značaj Đunisa.

Prvi drveni hram na ovom mestu podignut je 1934. godine, po blagoslovu vladike Nikolaja Velimirovića. Izgradnja velikog hrama započeta je 1977. godine, a radovi su nastavljeni nakon prekida i završeni početkom dvehiljaditih.

Manastir je danas prepoznatljiv po velikoj crkvi, manjem hramu, manastirskim konacima i izvoru koji posećuju vernici.

Praznik Pokrova Presvete Bogorodice posvećen je verovanju u njenu zaštitu i molitveno zastupništvo. Za vernike koji dolaze u Đunis, ovaj dan predstavlja priliku za molitvu, susret sa svetinjom i povratak vrednostima koje se prenose kroz porodicu i tradiciju.

Uoči praznika, vernici su tokom noći pristizali u manastir Đunis, gde su se okupljali u porti i čekali jutarnju liturgiju. Mnogi su vreme provodili u molitvi, sa upaljenim svećama, dok su pojedini pogledi bili usmereni ka nebu, u skladu sa verovanjem koje se vezuje za ovo svetilište i predanje o javljanju Presvete Bogorodice.

Smešten u blizini Kruševca, deo je duhovnog i kulturnog nasleđa Rasinskog kraja, a priča o Milojki, izvoru i „Vodi iz kamena“ nastavlja da privlači pažnju vernika i posetilaca iz različitih delova Srbije.

Citat iz knjige

Monah Sava

Slava Bogu, zbilo se!

Glas je stigao do mene baš na ovaj veliki dan, kada proslavljamo Svetog arhangela Gavrila. Onog nebesnika koji je blagovesnik najviše volje i čija je služba da javlja tajne Božje.

„Zbilo se!”, zakliktala je moja duša kada sam čuo ljude pristigle u manastirsko dvorište i kada sam razabrao o čemu govore. Okupljali su se u grupe, gledali jedni druge u neverici, osvrtali se kao da nešto iščekuju, zbijali glave. Govorili su polušapatom. Jedva su propuštali reči kroz stisnuta grla i cedili ih kroz drhtave usne. Gutali ih. Gubili u isprekidanim i zapetljanim rečenicama. U mislima koje su nadilazile snagu njihovih umova i moć poimanja sveta. Govorili su kao što se govori o tajni i čudu. Ali svi su kazivali isto. Ono što sam čekao dvadeset godina.

Sav sam se u radost pretvorio. U razdraganu igru svoga srca. U pesmu blagodarnosti Onoj čije su ruke bile presto, a utroba obitavalište Boga živoga.

Samo Ona, Presveta Bogorodica, zna koliko se sati i dana, koliko meseci i godina sabralo u noćima koje sam probdeo klečeći pred Njom. Pred ikonom na kojoj je prikazana kako Svojom omoforom kao pokrovom zaklanja i štiti od svakog zla sve koji Joj se obraćaju s verom, ljubavlju i nadom. Samo Ona zna kako sam je usrdno molio za jednu jedinu milost. Za milost veću od svih.

I evo, zbilo se! Po Njenoj milosti, sigurno. Da li i po mojoj molitvi, ne znam. U stvari, ne usuđujem se da kažem čak ni pred sobom samim kako ima i moga udela u tom daru nebeskom. U tom čudu nad čudima. U tom blagoslovu, nemerljivom, i mimo svih drugih. Ne usuđujem se da kažem kako je Ona, Carica Neba i Zemlje, čula ponizne i mucave šapate grešnog i nedostojnog molitelja, i udovoljila im.

A opet, čini se da je baš tako bilo.
Slava Tebi, Majko! Slava Tebi za sve!

M. J.
Foto: Privatna arhiva, habjanovic.rs