Otišao je veliki Vojislav Bubiša Simić, Kruševljanin po ocu

Postavljeno: 01.10.2025

Juče nas je u 102. godini, zauvek napustio jedan od najznačajnijih srpskih muzičara, kompozitora i dirigenata Vojislav Bubiša Simić

Rođen je 18. marta 1924. godine, u samom centru Beograda u Kosovskoj ulici. Završio je Drugu mušku gimnaziju, a zatim i Fakultet muzičkih umetnosti. Nakon završetka Drugog svetskog rata osnovao je prvi big bend u Srbiji – džez orkestar „Dinamo“. 1953. godine postavljen je za dirigenta Džez orkestra Radio televizije Beograd, na čijem čelu je bio sve do 1985. godine. Sa ovim orkestrom, Simić je proputovao celu Evropu. Na džez festivalu u Žuan le Penu, u Francuskoj, 1960. godine ovaj orkestar osvojio je prvu nagradu u kategoriji big bendova. Džez orkestar Radio televizije Beograd sarađivao je sa mnogim značajnim muzičarima i bendovima, ne samo iz tadašnje Jugoslavije, nego i šire. Ela Ficdžerald, Kvinsi Džouns, Djuk Elington, neka su od njih. Kao gost dirigent Simić se godinama pojavljivao u Pozorištu na Terazijama i drugim pozorištima bivše Jugoslavije. Često je bio gost dirigent Simfonijskog orkestra JNA. Od 1986. do 1992. vodio je seniorski hor KUD „Branko Krsmanović“.

Komponovao je muziku različitih žanrova: dečju, horsku, zabavnu, džez i simfonijsku muziku. Jedan je od začetnika etno-džeza u srpskoj muzici. Autor je muzike za veliki broj televizijskih serija, igranih i dokumentarnih filmova. Sa Kikijem Lesendrićem radio je i muziku za film „Bićemo prvaci sveta“.

U devetoj deceniji života je počeo da piše knjige. Godine 2005. je objavio knjigu „Susreti i sećanja“, a ubrzo zatim i „Veselo putovanje“ (2006). Potom je objavio „Sentimentalno putovanje“ (2010) i „Neispričane priče“ (2014).

Ono što nas, Kruševljane, posebno vezuje za Bubišu je činjenica da je njegov otac, čuveni advokat Dragoljub Simić rođen i odrastao preko puta današnje Gimnazije.

Evo i jednog zanimljivog podsećanja iz čuvene emisije „Varošarije“ snimljene 1989. u Kruševcu:

Dragoljub Ljuba Stepanović, jedan od najpoznatijih imitatora Jugoslavije u ovom kratkom skeču oponaša staročaršijski dijalog dve tipične kruševačke domaćice. Jedna od njih je, po skeču (a bila je i u zbilji), baka legendarnog utemeljitelja i višedecenijskog dirigenta džez orkestra Radio Beograda – Vojislava Bubiše Simića.

Bubiša je, u svojoj autobiografiji čak naglasio da je jedva čekao 12. jul (Petrovdan) da dođu kod babe na slavu, a kasnije da produže za Vrnjačku Banju:

„Otac me je pitao da li bih voleo da vidim Beč, Prag, Budimpeštu, ali ja sam tražio da me vodi kod njegove majke, a moje babe Mace u Kruševac. Baba Maci nikada nisam saznao pravo ime, ali ona je imala kuću preko puta gimnazije i današnjeg pozorišta. U dvorištu je imala voćnjak i orah i tamo sam provodio najviše vremena. Macina kuća je bila puna svečarski raspoloženih ljudi 12. jula na Petrovdan svake godine kada bismo slavili porodičnu slavu. Krajem jula smo obavezno porodično letovali u Vrnjačkoj Banji gde smo se vozili fijakerom, uživali u prirodi i krepili zdravlje.“