https://krusevacgrad.rs/pamtenik-postoje-li-tajni-lagumi-ispod-drevnog-krusevca/

Pamtenik: Postoje li tajni lagumi ispod drevnog Kruševca?

Postavljeno: 15.07.2026

Priča o podzemnim tunelima, lagumima i tajnim prolazima ispod srednjovekovnog Lazarevog grada u Kruševcu predstavlja fascinantnu mešavinu lokalnih mitova, istorijske logike i opreznih arheoloških činjenica

Dok zvanična nauka potvrđuje postojanje određenih podzemnih odbrambenih struktura, narodna mašta je tokom vekova izgradila čitavu mrežu skrivenih puteva.

Šta kaže narodno predanje i lokalni mitovi?

Tunel do Zapadne Morave: Najpoznatija i najupornija urbana legenda glasi da iz samih dubina utvrđenja vodi dugačak, tajni podzemni hodnik koji izbija pravo na obalu Zapadne Morave, udaljenu oko 3 kilometra. Prema priči, ovaj tunel je služio za bezbednu evakuaciju dvora, snabdevanje vodom ili tajno dopremanje hrane u slučaju dugotrajne turske opsade.

Lagum ispod spomenika knezu Lazaru: Postoji verovanje da se tik ispod spomenika knezu Lazaru (otkrivenog 1971. godine) nalaze ostaci velike podzemne građevine. Prema rečima nekih starijih Kruševljana, do tog laguma je navodno vodio ulaz lociran iz obližnje stare Milicine ulice. Kako je spomenik postavljen direktno na tu lokaciju, fizički pristup tom delu je onemogućen, što je godinama raspirivalo maštu istraživača laika.

Skriveno blago: Kao i za većinu srpskih srednjovekovnih tvrđava, veruje se da su u podzemnim hodnicima pred samu Kosovsku bitku sakrivene dragocenosti Moravske Srbije, koje su ostale zatrpane nakon turskog zaposedanja grada.

Šta kažu arheološka istraživanja i činjenice?

Arheolozi koji su sprovodili obimna iskopavanja (naročito u velikom talasu od 1961. do 1971. godine, ali i kroz najnovije konzervatorske radove Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture) na ove priče gledaju sa dosta više opreza, ali delimično potvrđuju logiku iza njih:

Vojna logika laguma: Srednjovekovne tvrđave su redovno imale takozvane poterne (skrivene, pomoćne izlaze) i podzemne prolaze koji su služili za prepade na neprijatelja ili beg. Arheolozi ne isključuju postojanje manjih, lokalnih laguma i podzemnih prostorija unutar samog kompleksa utvrđenja, ali za tunele duge nekoliko kilometara (poput onog do Morave) nema nikakvih materijalnih dokaza.

Otkriće cisterne za vodu: Ono što je locirano i potvrđeno jeste velika podzemna cisterna za vodu. Ona se nalazi na najsevernijoj i najnižoj koti kompleksa („mali grad“). Ova struktura je bila delimično ukopana, obezbeđivala je preživljavanje vojske tokom opsada i često je u narodu, zbog svojih svodova i dubine, mogla biti pominjana kao „tajna podzemna prostorija“.

Slojevitost terena: Do danas je detaljno istraženo tek oko 20 do 30 odsto ukupnog prostora nekadašnjeg kompleksa. Arheološki nalazi pokazuju da se ispod i oko zidina nalaze višeslojni ostaci – od neolitskih poluzemunica (Starčevačka kultura) pa sve do kasnijih turskih prepravki i vojnih rovova. Turska vojska je nakon osvajanja grad preimenovala u Aladža Hisar (Šareni grad) i duboko ga preuređivala za svoje vojne potrebe, što uključuje i kopanje odbrambenih rovova i rampi koje laici često mešaju sa urušenim tunelima.

S obzirom na to da su u toku veliki projekti rekonstrukcije bedema i monitoringa Lazarevog grada, svako novo iskopavanje potencijalno može doneti odgovore na ova pitanja.

I.St.R.