https://krusevacgrad.rs/gotovo-polovina-rizika-od-demencije-moze-da-se-spreci-promenom-zivotnih-navika/

Gotovo polovina rizika od demencije može da se spreči promenom životnih navika

Postavljeno: 26.07.2026

Nova saznanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da se čak do 45 odsto rizika od razvoja demencije može sprečiti ili odložiti usvajanjem zdravijih životnih navika i kontrolom faktora rizika. Demencija je posledica različitih oboljenja mozga i utiče na pamćenje, razmišljanje i sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Prema podacima SZO, više od 57 miliona ljudi širom sveta živi sa ovim oboljenjem, dok se svake godine dijagnostikuje gotovo 10 miliona novih slučajeva. Najčešći oblik je Alchajmerova bolest, koja čini između 60 i 70 odsto svih slučajeva demencije

Stručnjaci ističu da, iako lek za demenciju još ne postoji, na veliki broj faktora rizika može da se utiče. Među njima su pušenje, prekomerna upotreba alkohola, fizička neaktivnost, društvena izolacija, zagađenje vazduha, kao i hronične bolesti poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa i povišenog holesterola.

SZO preporučuje redovnu fizičku aktivnost, zdravu i uravnoteženu ishranu, prestanak pušenja, umeren unos alkohola, održavanje mentalne aktivnosti i aktivno učešće u društvenom životu. Važno je i redovno kontrolisati krvni pritisak, šećer u krvi i nivo holesterola, kao i smanjiti izloženost zagađenom vazduhu. Osobama sa oštećenjem sluha preporučuje se korišćenje slušnih aparata, jer i gubitak sluha može povećati rizik od razvoja demencije.

Istovremeno, SZO ne preporučuje uzimanje vitamina B i E, omega-3 masnih kiselina i multivitaminskih preparata u cilju prevencije demencije kod osoba koje nemaju utvrđen nedostatak ovih nutrijenata, jer za to ne postoje dovoljno čvrsti naučni dokazi.

Pored zdravstvenih posledica, demencija predstavlja veliki izazov za porodice i zdravstvene sisteme širom sveta. Procene pokazuju da globalni troškovi povezani sa ovom bolešću iznose oko 1,3 biliona dolara godišnje, pri čemu se gotovo polovina odnosi na neplaćenu negu koju pružaju članovi porodice.

SZO poručuje da rano prepoznavanje faktora rizika i pravovremene promene životnih navika mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja mozga i kvalitetnijem životu u starijem dobu.

 

M. J.
Foto: Pixabay