https://odjek.rs/arhitektonski-fakultet-ocuvanje-integriteta-slobodista-prevazilazi-okvire-pojedinacne-lokalne-intervencije/
Povodom najavljene izgradnje parka vojne tehnike na Slobodištu, oglasio se Arhitektonski fakultet u Beogradu koji je naveo da “svaka nova intervencija u okviru memorijalnog kompleksa zahteva naročitu pažnju”, dok posebnu težinu daje to što je u toku kandidatura celokupnog opusa arhitekte Bogdana Bogdanovića za UNESCO Listu svetske baštine te da “u tom svetlu, očuvanje integriteta Slobodišta prevazilazi okvire pojedinačne lokalne intervencije i postaje pitanje odgovornog odnosa prema kulturnom nasleđu od izuzetnog nacionalnog i međunarodnog značaja, dostojnog prostora čije je osnovno značenje – sloboda”.
Saopštenje Arhitektonskog fakulteta, koji je potpisao dekan Vladimir Lojanica, prenosimo u celosti:
“Prostor memorijalnog kompleksa Slobodište u Kruševcu nije samo park, niti samo lokacija u gradu. Ono predstavlja složeno delo kulture sećanja, pejzažne arhitekture i memorijalne umetnosti, nastalo kroz jedinstvenu sintezu prostora, simbolike i kolektivnog pamćenja.
Projektovan od strane arhitekte Bogdana Bogdanovića tokom šezdesetih godina XX veka, ovaj kompleks oblikovan je kao mesto stradanja, mesto sećanja i ambijent promišljanja slobode.
Njegova vrednost ne proizlazi samo iz pojedinačnih objekata ili skulpturalnih elemenata, izgrađenih i neiskorišćenih površina, već iz celovitosti prostora i pažljivo uspostavljenih odnosa između topografije, kretanja, pejzaža i značenja.
U tom kontekstu, svaka nova intervencija u okviru memorijalnog kompleksa zahteva naročitu pažnju. Pitanje nije da li određeni sadržaj poseduje kulturnu, istorijsku ili obrazovnu vrednost već da li se njegovim uvođenjem neguje ili negira univerzalni arhitektonski jezik koji slavi mir, dostojanstvo i život.
Arhitektura i urbanizam nas uče da vrednost prostora ne proizlazi iz prostog sabiranja sadržaja. Naprotiv, kvalitet javnog prostora često zavisi od sposobnosti da se sačuva njegova unutrašnja logika, karakter i značenje. Memorijalni kompleksi posebno zahtevaju takav pristup, jer njihova svrha nije samo da informišu, već da omoguće iskustvo kolektivnog sećanja, kontemplacije, ličnog i zajedničkog razumevanja prošlosti.
Zbog toga smatramo da su javna rasprava, interdisciplinarni dijalog i otvoreni arhitektonski konkursi ne samo proceduralna pitanja, već suštinski instrumenti odgovornog upravljanja prostorima od javnog i nacionalnog značaja. Ovakvi procesi nemaju za cilj da se promena zaustavi, već da se pruži adekvatan odgovor na inicijative razvoja koje se mogu uspešnije realizovati na odgovarajućim lokacijama, kao i da se nasleđeno čuva prema najvišim standardima zaštite kulturnog nasleđa. Posebnu težinu ovom pitanju daje i činjenica da je u toku proces kandidature celokupnog opusa arhitekte Bogdana Bogdanovića za UNESCO Listu svetske baštine. U tom svetlu, očuvanje integriteta Slobodišta prevazilazi okvire pojedinačne lokalne intervencije i postaje pitanje odgovornog odnosa prema kulturnom nasleđu oр izuzetnog nacionalnog i međunarodnog značaja, dostojnog prostora čije je osnovno značenje – sloboda. “
Podsetimo da je čitava priča u vezi sa izgradnjom parka vojne tehnike na Slobodištu, na parceli koja je van Memorijalnog kompleksa, u javnosti obelodanjena sredinom maja, nekoliko dana pred početak izgradnje. Od tada su se građani više puta okupljali, iskazujući neslaganje, na mrežama se pojavila grupa Odbranimo Slobodište, čiji su članovi poslali dopise institucijama koje smatraju nadležnima.
Glas protiv izgradnje parka vojne tehnike podigao je i poznati umetnik i arhitetkta Andrej Josifovski Pijanista koji se sa profesorkom sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Milicom Milojević nedavno na Slobodištu od sveže pokošene trave napravio natpis koji je inače isklesan u Memorijalnom kompleksu Slobodište: „Pod ovim nebom, čoveče, uspravi se“.
Naš portal je ranije pisao o pomenutoj postavci, a rezultati ankete koju smo sproveli na društvenim mrežama pokazali su da je većina onih koji su odgovorili protiv izgradnje pomenutog kompleksa.
Takođe, sugrađanin Kosta Radić, kustos i istoričar u penziji, smatra da umesto vojne tehnike, čija je postavka, prema njegovom mišljenju, neprikladna, treba prikazati materijalne ostatke i sačuvana dokumenta koja svedoče o stradanju ljudi na Slobodištu.
Direktor Narodnog muzeja Kruševac, Nikola Pantelić je ranije u pisanim odgovorima naveo da radovi na postavci izložbenog kompleksa vojne tehnike na Slobodištu, neće narušiti prostor memorijalnog centra, da se razmatralo i o drugim lokacijama, da se javna rasprava neće organizovati jer nije obavezna po zakonu, da je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva dao saglasnost.
Podsetimo i na to da je 10. juna direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, Katarina Grujović sa ministarkom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milicom Đurđević Stamenkovski, u Domu Slobodišta potpisala ugovor o rekonstrukciji amfiteatra na Slobodištu. Deo građana koji se protive aktuelnoj izgradnji parka vojne opreme iskoristio je priliku da postavi pitanja. Direktorka je tada građanima kazala da Odluka o davanju saglasnosti za izgradnju Izložbenog parka vojne opreme na Slobodištu može biti promenjena, a može biti razmotrena i inicijativa za izgradnju takvog parka na drugoj lokaciji.
Povodom najavljene izgradnje “Parka oružja” na lokalitetu Slobodište, juče se saopštenjem oglasio i Upravni odbor Udruženja arhitekata Srbije, u kome se, između ostalog, navodi da je “Spomen park „Slobodište“ kompleks od nacionalnog značaja i njegov celokupan prostor mora biti očuvan u celini bez menjanja odnosno dodavanja bilo koje fizičke strukture ili postavljanja drugih sadržaja u njegov prostorni okvir -parcelu.
R.O.
Коментари
Постави коментар