https://krusevacgrad.rs/prvomajska-jastrebacka-svetla-jos-gore/

Prvomajska jastrebačka svetla još gore

Postavljeno: 01.05.2026.

Tek što nije bilo po onoj Marčelovoj „Ki na Grzu za 1. maj“, al smilovalo se nebo nad Jastepcem pa nije zalilo one nepokolebljive entuzijase koji se, kao što to tradicija nalaže, zaputiše u rajsko središte rasinske doline – na obronke „zmajske“ planine

Najveća novost, kad se jutrom posadismo na čuveni prostor znan kao Ravnište, je da ponovo rani čuveni restoran hotela Trayal i da su ga zaposednuli namernici iz šire okoline. Doduše, prilično hladno vreme primoralo ih je na nešto toplije garderobe, ali su osmesi i uzbuđenje ostali na tradicionalnom nivou. Gore, uz potok, grupice zabavljenih omladinskih „četa“ već uveliko su raspalile svoje improvizovane roštilje i veselo poskakivale uz zvuke koji su dopirali iz malih razglasa, tako neizostavnih u današnja digitalna vremena.

Nije to, ni probližno, izgledalo kao u ona davna vremena, kada se gotovo pola Kruševca od rane zore zapućivalo put omiljenog kruševačkog izletišta, ali je i sama simbolika „praznika rada“ odavno otišla u legendu ili čist kuriozitet. Ostala je samo usađena navika da tako treba i da se baš na ovaj dan, jedini tokom godine, prave najbolje dnevne žurke u godini.

Najšumovitija planina Balkana i ove godine prigrlila je, tako, po tradiciji, veliki broj mlađe (samim tim i puno izdržljivije) generacije koja se, već od sinoć, naselila uz obale planinskih potoka, postavila šatore i razvuka džakove za spavanje, te raspalile prazničke vatre…

Bez prevelike buke, bez ikakvih incidenata, sve je zaličilo na ona stara, opuštena vremena u kojima se najsrdačnije nazdravljalo slučajnim prolaznicima, nudilo ića i pića…

Po terasi Trayala prodefilovala je čitava jedna šarenolika plejada radoznalih posetilaca, po čijim se izrazima lica moglo pročitati da uživaju u svakom trenu provedenom na „srpskom Olimpu“.

Milina čoveka obuzme pri samoj pomisli da neke stvari ostaju, bez obzira na okolnosti, trajno ukorenjene u svesti naroda – makar ta potreba da se jednom godišnje osete pozvanim da uživaju u sopstveno ime, da se prostru po planini kao po sopstvenom toplom domu. A radnici… nastavljaju kontinuitet svog bitisanja i stavljanja do znanja, onima iznad sebe, da još uvek postoje i ne odustaju od svojih ideala.

I.St.R.