https://odjek.rs/dug-precima-istina-o-tragedijama-na-stalackim-prugama-konacno-zapisana/
Pred više od stotinu sugrađana, u Narodnoj biblioteci u Ćićevcu, Miodrag Dimić predstavio je svoju prvu knjigu “Otrgnuto od zaborava”, kao dug stradalima u železničkim nesrećama u Stalaću i okolini. Sav prihod od prodatih knjiga autor je namenio za lečenje sugrađanke, devojčice Sare Vukašinović.
„Otrgnuto od zaborava“ predstavlja pisano svedočanstvo komedija, tragikomedija i tragedija na šinama u Stalaću i okolini, a sam naslov nosi simboliku i pokušaj da se sačuva sećanje na događaje koji su gotovo izbrisani iz kolektivnog pamćenja.
Ovakav odziv na promociju nije bio iznenađenje, jer je Dimić poznat kao posvećen lokal-patriota i omiljeni nastavnik, podjednako cenjen među učenicima, roditeljima i kolegama. Upravo ta veza sa zajednicom dodatno je doprinela interesovanju za njegovu prvu knjigu.
Tokom večeri, autor je naglasio da je ključni motiv bio upravo borba protiv zaborava.
–Cilj je bio da ove informacije budu vraćene u sadašnje vreme i da se ljudi obaveste šta je bilo i kako je bilo. To su stvari koje stvarno ne bi smele da budu zaboravljene– rekao je Dimić na promociji.
Knjiga je podeljena u šest celina, a njen centralni deo čine detaljna svedočanstva o železničkim nesrećama koje su se dogodile pre svega u Stalaću, ali i u drugim mestima opštine Ćićevac. Autor posebno ističe da, iako su pojedini događaji manje poznati, njihova tragičnost i značaj nisu ništa manji.
Jedan od najupečatljivijih podataka koji knjiga donosi jeste da je za svega godinu i po dana krajem sedamdesetih više od 100 ljudi izgubilo život na pruzi u ovom kraju.
Lična potraga i „inat“ kao pokretač
Govoreći o procesu nastanka knjige, Dimić je publici otkrio koliko je istraživanje bilo zahtevno i neizvesno.
–Nikakav trag o nesrećama nije bio ni na internetu, ni u knjigama. Ništa, ništa, ništa, kao da ne postoji. Godinama smo tražili bilo kakvo svedočanstvo, bezuspešno– istakao je Dimić.
Prekretnica se dogodila gotovo slučajno, kada je naišao na originalnu dokumentaciju dostupnu na internetu, što je pokrenulo dalju istragu i prikupljanje materijala iz arhiva i starih novina. Kako sam kaže, presudnu ulogu odigrala je i lična motivacija: „Ono što je najveća srpska motivacija, a to je inat.“
U jednom od upečatljivijih delova obraćanja, autor je dodatno pojasnio širi smisao svog rada:
–Niti godišnjica, niti neko da kaže bilo šta, kao da nikad ništa nije bilo. Ljudi su stradali, sudski procesi su završeni i kraj. A život ide dalje, bez ikakvog pomena. To nije u redu. Moramo da naučimo da iz grešaka izvlačimo pouke, i zato sam ja napisao ovu knjigu.
Između tragedije i svakodnevice
Iako je tema knjige teška, autor je svestan da čitaocu treba ponuditi i drugačiju perspektivu. Zato knjiga ne donosi samo tragedije, već i niz anegdota i životnih situacija koje oslikavaju duh vremena.
–Da knjiga ne bi bila skroz mračna, ubacio sam i neke interesantne stvari, da bude malo crno, malo belo– poručio je autor.
Ova kombinacija čini delo pristupačnim i dinamičnim, dok istovremeno zadržava dokumentarnu vrednost. Posebno je zanimljivo što su pojedini delovi knjige doslovno preneti iz novinskih članaka, bez stilskih intervencija, kako bi se sačuvala autentičnost vremena.
Reč urednika: Knjiga kao „ekskluziva“
Urednik izdanja Marko Aleksić, direktor Narodne biblioteke Ćićevac, istakao je značaj objavljivanja ove knjige i zahvalio autoru na poverenju koje je ukazao biblioteci.
–Današnji, duhom impotentni svet, pati od postojanja ekskluzivnih vesti, događaja i doživljaja i, iako većina na prvi pogled ne bi rekla, ova knjiga jeste prava ekskluziva naučne literature u kvalitativnom smislu– rekao je Aleksić.
On je naglasio da je važno što je upravo lokalna ustanova kulture dobila priliku da pripremi i objavi delo koje osvetljava zanemarene teme i vraća ih u javni prostor.
Poruka večeri – sećanje kao odgovornost
Autor je izneo i konkretan predlog da se mesta stradanja obeleže, makar skromnim spomen-obeležjima.
–Ja bih voleo da se nekako organizujemo i da bude postavljena neka tabla, samo da piše šta se desilo, da se ne zaboravi– završio je Dimić obraćanje publici.
Aleksandra Milutinović
Коментари
Постави коментар