https://odjek.rs/ana-atanaskovic-autorka-romana-prestonice-krusevac-je-krov-srbije-i-grad-sa-ususkanom-dusom/
Iako već dugo živi i stvara u Beogradu, naša sugrađanka Ana Atanasković, književnica, novinarka i filolog, nikada nije prestala da nosi Kruševac u svom peru. U najnovijem romanu “Prestonice”, svojevrstanom putopisu kroz vreme koji nas vodi od Beograda do Smedereva, pa sve do rodnog grada autorke, Ana Kruševac opisuje kao “grad koji pomaže svima, topao i kada je hladno, jer ima ušuškanu dušu”. Sa Anom razgovaramo o tome kako se iz metropole gleda na rodno mesto, zašto su nam važne žene iz naše prošlosti i zbog čega je Kruševac za nju “krov zemlje Srbije”.
*Nedavno ste objavili roman “Prestonice” u kome su i priče o Kruševcu, Vašem Vašem rodnom gradu. Nakon Beograda kome ste posvetili nekoliko dela, sada širite mapu na sve srpske istorijske centre. Kako se rodila ideja da povežete ove gradove u jednu priču?
-Nisam planirala da napišem “Prestonice”, ali možda je baš zbog toga ova knjiga sudbonosnija. To je ona stara priča o tome da je život ono što se dešava kada ne planiramo. Naime, moja urednica je došla na ideju da Laguna izda moje kolumne iz Politike, u kojima sam pisala o beogradskim ulicama, uz sugestiju da bi bilo dobro da proširim tekst na celu Srbiju. Razmišljala sam koji bi to koncept bio, kako da pišem o celoj Srbiji i došla na ideju (koje se, srećom, niko do sada nije setio), da pišem o svim gradovima koji su u nekom periodu bili prestonice.
*U knjizi opisujete Kruševac kao “krov zemlje Srbije” i “carsku pitominu”. Šta za Vas lično, kao nekoga ko je ovde rođen, predstavlja Lazarev grad u tom nizu prestonica?
-Kruševac je moj početni i trajni dom, nezaboravno mesto, suština, osnova i definicija mog detinjstva koje je, pak, definicija velikog dela ličnosti svih nas. Kruševac je značajan, lep grad, ušuškan u kotlini i zaista je krov zemlje Srbije.
*Često se kaže da pisac nikada zaista ne ode iz rodnog grada. Koliko je Vaš “kruševački gen”, oblikovao Vaš stil pisanja i način na koji posmatrate istoriju?
-Moj stil pisanja je oblikovao moj tata, tokom mog detinjstva u Jasici. Glavni deo terase je gledao na Zapadnu Moravu (kuća je bila tik do nje), naselje Ujedinjene nacije i Jastrebac. Tu me je tata učio kako da pišem najlepše moguće, svojim inventivnim metodama. Praktično me učio stilu, ne sluteći da će to uticati na mene toliko da ću i postati pisac. Drago mi je da je doživeo da vidi da sam to i postala. Kada je istorija u pitanju, neminovno je da, kao neko ko je rastao na tako značajnom istorijskom mestu, imam veliku ljubav prema njoj i osećanje da je bitna za razumevanje i sadašnjosti i budućnosti. Često me pitaju zašto mislim da je spomenik Kosovskim junacima u Kruševcu najlepši. Uvek kažem zato što prikazuje suštinu nastavka borbe za svoje i sebe, čak i kada klonemo. Ako smo borci na pravom putu, doći će neko biće sa krilima, vila, anđeo, neki čudesni entitet, da nas podrži.
*Vaš prethodni roman “Zmajeva žena” bavi se Jelenom Gatiluzio i despotom Stefanom, a radnja delom obuhvata i srednjovekovni Kruševac. Koliko je bilo izazovno oživeti naš grad iz tog perioda, daleko pre nego što je postao moderan grad kako ga danas poznajemo?
-Nije bilo mnogo izazovno jer su mi u mislima i duši bile scene o kojima sam ranije čitala i sva osećanja koja su se u meni slagala tokom šetnji kroz ostatke Lazarevog grada. Takođe, radovala sam se činjenici da će se i publika upoznati sa važnošću Kruševca u to vreme, i u sva vremena.
*Poznati ste po tome što osvetljavate sudbine žena koje su stajale pored velikih istorijskih ličnosti (Tesla, Tito, despot Stefan). Zašto Vam je važna ta ženska perspektiva istorije?
-Zato što je dugo bila skrajnuta a nije bila niti je nevažna. Sve ima svoju mušku i žensku stranu, pa tako i velikani. Za svakog se neka žena žrtvovala da bi mogao biti to što jeste. Ženska perspektiva istorije nije bila “validna” niti važna, smatram da je vreme da se i ona čuje. I, uz svo poštovanje prema kolegama piscima (zaista ima izvanrednih i cenim ih), ali mislim da o ženskoj strani istorije bolje pišu književnice. Više nismo u klasicizmu i realizmu, već prozom vladaju osećanja i psihologija, a žene bolje poznaju sopstvenu prirodu.
*Diplomirali ste engleski jezik i književnost, bavite se novinarstvom, spisateljica ste… Kako uspevate da pomirite tu strogu filološku preciznost sa slobodom koju zahteva beletristika?
-Kad “vratim film”, i na samom fakultetu sam za nekoliko nijansi više volela predmete knjževnosti od jezika, tako da bih mogla reći da je beletristika moj život, od treće godine, kada me je otac svojom specijalnom metodom naučio da čitam, do sada, kada se njome bavim na više “frontova” (moje knjige, književna kritika za “Bukmarker” itd). Rekla bih da nije teško ono što se voli svim srcem.
*Dobitnica ste nagrade “Podvižnik mira” i mnogih drugih priznanja. Koliko Vam ona znače kao potvrda da su teme koje birate – srpska kultura, tradicija i velikani – zaista ono što čitalačka publika danas traži?
-Odlično pitanje. Ta nagrada mi posebno znači jer sam je dobila za roman “Duet duša”, čija su tema poslednji Obrenovići a i naš, kruševački kraj (opisana je bitka na Varvarinu, na primer). Sama nagrada u svom opisu ima doprinos kulturi, te mi je vrlo draga.
*U jednom delu Vašeg teksta kažete da je Kruševac “topao i kada je hladno”. Kada danas dođete u rodni grad, koja su to mesta koja prvo obiđete da biste “napunili baterije”?
-Biblioteka u Domu sindikata. Još uvek se sećam ranog detinjstva u kome tamo, među slikovnicama, trčim za ocem a on mi kaže: “Vreme je da čitaš nešto ozbiljno”. Volim da prođem i pored nekadašnjeg Radničkog univerziteta, gde sam išla na kurseve engleskog jezika. Deo gde su bile učionice više ne postoji, ta baraka je nestala, ali glavna zgrada, gde smo imali javne časove, da. Tu je sada Poljoprivredni fakultet. Zapadna Morava je neizbežna, a moja drugarica sa najdužim “stažom” (od zabavišta), živi u selu Gavez, te volim da odem i tamo, kao i da natočim vodu na šanačkoj česmi. Ne propustim da uvek ponovo pomislim kako je spomenik Kosovskim junacima najlepši na svetu.
*Da li u Kruševcu već vidite neku novu priču ili lik koji bi mogao da se nađe u Vašoj narednoj knjizi?
-Za sada ne, novi roman, za koji sam potpisala ugovor u Laguni i koji čeka uredničke opaske, dešava se u Kragujevcu.
*Šta biste poručili mladim talentima koji sanjaju o tome da svoje priče objave za velike izdavačke kuće poput “Lagune”?
-Pre nego što počnete, zapitajte se zašto želite da pišete. Kada odgovor bude jasan, konkretan i jak, ni prepreke (kojih ima i biće ih uvek) vas neće omesti da stignete na mesto na koje je potrebno da stignete.
J.P.
Foto: privatna arhiva
Коментари
Постави коментар