https://krusevacgrad.rs/u-biblioteci-obelezen-dan-krusevackog-citalista/

U Biblioteci obeležen Dan kruševačkog Čitališta

Postavljeno: 05.02.2026

U Narodnoj biblioteci u Kruševcu održana je svečanost povodom obeležavanja Dana kruševačkog Čitališta, a tom prilikom je direktorka Snežana Nenezić govorila o projektima i novitetima ove kulturne ustanove

Na početku svečanosti, glumac Kruševačkog pozorišta, Stevan Zdravić pročitao je tekst pisma uprave kruševačke varoši Ministarstvu popečiteljstva sa molbom za odobrenje otvaranja čitališta, te odgovor Ministarstva iz perioda decembra 1856. i februara 1857. godine, kao i novinske isečke iz 19. veka koji su govorili o čitaonici u Lazarevom gradu. Tako je naveo i pomen Čitališta u časopisu Vidovdan, od 11. jula 1863. godine, broj 80:

– Mnogima će biti poznato da je Kruševac pre nekog vremena imao dosta uredno čitalište. Da je podignuto s ljubavlju i požrtvovanjem ovdašnjih građana. Nažalost, zbog nekih nedozvoljenih smetnji, naprosno propada. Kriviti Kruševljane neću da su hladni i neosetljivi takvom, za nji, korisnom navodu, videvši da ih je onaj prvi prestanak neprijatno dirnuo, jer odmah čim se još jednom pokrene valja imati stalno čitalište. Pritekoše mnogi i trudom i troškom, te ga ponovo podigoše i sada imamo ovde čitalište, istina onako kako se na brzu ruku i za prvu potrebu sklopiti moglo, ali se od prvih Kruševljana s pravom nadati možemo da će ga što pre prigrliti toplije, većim ga brojem upisnika i bogatim prilozima snabdeti i tako mu njegovo trajanje obezbediti.

Od prvobitnog Čitališta do danas prošlo je 169 godina, a značaj Narodne biblioteke Kruševac jeste u tome što predstavlja identitet zajednice u kojoj se nalazi, navela je direktorka Snežana Nenezić.

– Narodna biblioteka mora da bude otvorena za sve koji žele njom da se služe i mora da se menja tako da se prilagođava potrebama svojih korisnika. Da bi bila aktivna institucija, Biblioteka mora da pronađe način da stekne nove korisnike i zadrži one koje već ima. Kako bi pokušala da ostvari ove potrebe, Narodna biblioteka mora da uvede metode kojima bi svi građani postali svesni značaja čitanja, najpre kao osnovne veštine, a potom i kao načina da se podstiče imaginacija.

Dodala je da Biblioteka treba da bude vrsta kreativne radionice i prostor skladištenja materijala na osnovu kojih će čitaoci zamišljati bolje svetove:

– Da bi sadašnji i potencijalni čitaoci mogli da dožive biblioteku kao vlastiti prostor, Narodna biblioteka morala bi ne samo da sadrži, nego i da svima bude vidljiva. Mora da garantuje slobodu uživanja u intelektualnim, kreativnim povlasticima, da bi svako ko to poželi mogao da se nađe u iskušenju da ide preko onoga što mu je ponuđeno, što je očigledno, što se uobičajno smatra dovoljnim.

Potom je usledilo predstavljanje projekta „E-priča o Svetom Savi“, koje je Narodna biblioteka realizovala uz podršku Ministarstva kulture. Naime, ova kruševačka kulturna ustanova je prošle godine, u godini jubileja Svetog Save, konkurisala kod Ministarstva kulture povodom ove inicijative.

 

Kako je objasnila Snežana Nenezić, reč je o aplikaciji koja je dostupna na uređajima u samoj biblioteci koja bi trebalo da privuče mlađe generacije – učenike srednjih škola.

– Zapravo, ovo je jedan širi projekat koji je koncipiran kroz pet tematskih celina. Posvećen je Svetom Savi, a obuhvata istorijske činjenice predstavljene kroz vremensku liniju, kao i umetnička dela, pre svega pesme posvećene Svetom Savi, među kojima je i pesma Vojislava Ilića. Kada učenici dođu, moći će ne samo da uživaju u pogledu, već i u interpretacijama pesama koje izvodi glumac niškog Narodnog pozorišta.

Cilj ovog poduhvata jeste, prema rečima direktorke Biblioteke, da se napravi spoj prošlosti i sadašnjosti za nove korisnike koji informacije očekuju brzo i interaktivno, naviknuti na digitalno okruženje i savremene načine prezentovanja sadržaja.

Pored toga, jedna od pet kartica posvećena je književnim delima i sadrži skenirane naslove, čime su u potpunosti obuhvaćene oblasti delovanja Svetog Save, dok je posebna kartica namenjena mapi njegovih zadužbina.

Snežana Nenezić je pomenula i Drugi projekat koji je realizovan prošle godine, a odnosio se na unapređenje prostornih kapaciteta za smeštaj književne građe. U okviru ovog projekta nabavljene su nove police za knjige, specijalizovani protivpožarni ormari koji u slučaju požara štite papirnu građu tokom prvih trideset minuta, kao i deo nameštaja namenjen novom prostoru Biblioteke.

– Treći projekat, koji je trenutno u završnoj fazi, odnosi se na kruševačko štamparstvo i izdavaštvo u periodu od 1944. do 2024. godine. Reč je o obimnoj publikaciji sa bibliografijom koja sadrži više od 3.000 bibliografskih jedinica i koja prati istoriju štamparstva na teritoriji grada Kruševca u tom periodu. Ovo je značajno delo, jer može biti od velike koristi i drugim bibliotekama u regionu. Knjiga ima skoro 500 strana i predstavlja početak jednog šireg istraživanja, s obzirom na to da obuhvata i bibliografske jedinice koje do sada nisu bile poznate.

Na samoj svečanosti je istaknuto i da je Narodna biblioteka pribavila oko 4.600 knjiga, od toga sredstvima Grada u iznosu od 2 miliona 360 hiljada dinara, zatim kroz donacije Ministarstva kulture, koje se odnose na publikacije odabrane u okviru programa otkupa prema potrebama Narodne biblioteke. U vrednosti od 840.000 dinara za fond glavne biblioteke, kao i oko 100.000 dinara namenjenih fondu kombi-vozila.

Naime, kombi vozilo, kao mobilna biblioteka, postoji u okviru kruševačke Biblioteke od 2017. godine. Trenutno obilazi matičnu školu „Sveti Sava“ u Čitluku, ali i područna odeljenja Mačkovac i Globoder. Takođe, posećuje Vaspitno-popravni dom i područna odeljenja „Branko Radičević“ u Makrešanu i Dedini, a sve u dogovoru sa predstavnicima samih škola.

Narodna biblioteka već godinama posluje u prostoru koji je nedovoljan za potrebe grada i obim knjižnog fonda, koji trenutno broji oko 194.000 knjiga. Biblioteku godišnje koristi oko 6.100 korisnika, dok e-čitaonicu pohađa približno 1.900 ljudi, istakla je Snežana Nenezić tokom obraćanja.

– Prostor u kojem radimo godinama unazad objektivno je premali za potrebe grada i fond kojim raspolažemo, te je pitanje proširenja jedno od ključnih u daljem razvoju ustanove.

Krajem prošle godine, na poslednjoj sednici Skupštine grada Kruševca, usvojena je odluka o dodeli dodatnog prostora za proširenje Biblioteke, površine od oko 600 kvadratnih metara. Predstoje administrativne procedure, ali je istaknuto da je reč o značajnom iskoraku koji će u velikoj meri redefinisati rad ove ustanove.

– Ovo je velika stvar za našu biblioteku. Proširenje prostora omogućiće potpuno drugačiju organizaciju rada i razvoj delatnosti – navela je Nenezićka, uz naglasak na dobru saradnju sa lokalnom samoupravom:

– O tome govori i podatak da trenutno raspolažemo sa 1.184 kvadrata, što je znatno ispod republičkog proseka, te da novo proširenje od 627 kvadratnih metara predstavlja povećanje veće od 50 odsto postojećeg prostora, što je, posebno značajno u trenutku kada se mnoge biblioteke u Srbiji suočavaju sa nedostatkom sredstava i marginalizacijom.

Na kraju obeležavanja Dana kruševačkog Čitališta, uručena su priznanja najaktivnijim korisnicima Narodne biblioteke koji su u poslednjih godinu dana pokazali naročitu ljubav prema čitanju.

Prema evidenciji zaposlenih, za najaktivnijeg čitaoca pozajmnog odeljenja za odrasle u 2025. godini proglašena je Nina Petković, dok je priznanje za najaktivnijeg čitaoca Dečijeg odeljenja pripalo Luki Goluboviću.

U okviru čitaonice sa stručnom literaturom nagrađen je Branislav Kljajić, dok su na pozajmnom odeljenju priznanja dobili Mihajlo Milošević i čitateljka Ljiljana Jovanović.

Samoj svečanosti prisustvovali su predstavnici političkog, ekonomskog i kulturnog života Kruševca.

N. Lazić