https://krusevacgrad.rs/121473-2/

Rasinski okrug – kritična tačka krivolova prepelica

Postavljeno: 25.02.2026

Prema podacima sakupljanim tokom terenskih aktivnosti Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), od 2017. do 2025. godine zabeleženo je više od 2.200 slučajeva ilegalnih aktivnosti nad pticama u Srbiji među kojima se najviše izdvajaju problemi trovanja, krivolova vatrenim oružjem i hvatanje ptica. Poslednjih godina u Rasinskom okrugu je posebno problematičan period lova na prepelice kada su električne vabilice postavljene gotovo svuda

Kako se navodi na sajtu DZPPS-a, Srbija se nalazi na jednoj od najznačajnijih tačaka biološke raznovrsnosti na svetu, na njenoj teritoriji zabeleženo je više od 380 vrsta ptica, što potvrđuje izuzetan značaj našeg podneblja za prirodu.

Ipak, dodaju da je celokupni živi svet ovde decenijama pod pritiskom, kako legalnih i dozvoljenih, tako i ilegalnih aktivnosti.

– Dugogodišnjim radom i zalaganjem članova i zaposlenih Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, prikupljene su hiljade podataka o nezakonitim radnjama nad pticama. Nažalost, gde god su naše ekipe bile prisutne, zabeležene su i zakonom zabranjene aktivnosti, ne samo nad pticama, već i nad drugim životinjama, a neretko i potpuno uništavanje staništa – pojasnio je Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS-a.

Nakon skoro šest godina od poslednjeg objavljenog izveštaja, sprovedeno je novo istraživanje i predstavljeni su aktuelni problemi i žarišne tačke u Srbiji za period 2017-2025. Sami rezultati nisu ohrabrujući.

 – Čini se da godine prolaze, ali problemi ostaju isti i ne jenjavaju. Iako je primetna veća podrška javnosti i značajno unapređen rad policije, prestupnici su postali oprezniji i sofisticiraniji, pa je njihovo otkrivanje na terenu sve veći izazov – dodao je Slobodan Marković, ornitolog DZPPS-a.

Trovanje ptica predstavlja jedan od najvećih problema, naročito u Vojvodini, gde se izdvajaju tri kritične tačke: okolina Apatina, Bačke Topole i Novog Sada. Na ovim lokalitetima svake godine dolazi do trovanja ptica, ali i drugih divljih životinja. Najugroženije su ptice grabljivice poput belorepana, mišara, eje močvarice i krstaša.

Krivolov vatrenim oružjem prisutan je širom Srbije i u ovoj zabranjenoj aktivnosti strada najveći broj jedinki divljih vrsta. U poslednjih devet godina izdvojile su se dve najkritičnije tačke. Labudovo okno sa širom okolinom kao jedno od najznačajnijih zimovališta vodenih ptica na Dunavu, umesto da bude zaštićeno, pretvoreno je u poligon za pucanje na patke, guske, ronce, gnjurce i labudove, uz korišćenje električnih vabilica i drugih zabranjenih sredstava.

Sa druge strane, u Rasinskom okrugu poslednjih godina nije bilo perioda kada nije zabeležen neki vid krivolova ptica, a najkritičnije je u periodu lova na prepelice kada su električne vabilice postavljene gotovo svuda.

S tim u vezi, kontaktirali smo društvo „Zlatno pero“ koje od 2012. godine funkcioniše kao udruženje za odgoj, zaštitu i proučavanje ptica i njihovog staništa.

Kako je istakao predsednik Udruženja, Slobodan Kuljić, oni u svom sastavu imaju AVI patrolu koja u saradnji sa policijom pokušava da suzbije nezakonit lov i hvatanje ptica.

– U saradnji sa policijom se trudimo da suzbijemo krivolov, ali ga ima i dalje. Sam krivolov nije u porastu, već je konstantan i u suštini se znaju ljudi koji se time bave i na koji način ptice završavaju na crnom tržištu, gde se prodaju po niskim cenama, pri čemu veliki broj ugine.

Udruženje se posebno bavi strogo zaštićenim vrstama ptica pevačica, kao što su štiglić, zeba, kos i drozd. Ove ptice se najčešće hvataju žive, kako bi se prodavale i držale u zarobljeništvu. Električne vabilice se najčešće koriste u lovu na prepelice, ali i za privlačenje drugih vrsta. Kako ističe Slobodan Kljajić, njihova upotreba ima katastrofalne posledice po populaciju.

– Dok vrapci uglavnom nisu meta lova, njihova brojnost je drastično smanjena usled upotrebe pesticida i klimatskih ekstrema – mraza u vreme prvog legla i visokih temperatura kasnije tokom trećeg legla. Sa druge strane, štiglić je vrsta koja se intenzivno lovi i čija je brojnost na pojedinim područjima svedena na minimum.

Prema saznanjima Udruženja, tokom jednog postavljanja mreže može biti uhvaćeno i do 50 ptica, od kojih tek desetak preživi. Krivolov je zabeležen na područjima kao što su Kopaonik, Jastrebac, kao i u okolini Srnja i Jasike, dok je nekada bio prisutan i na Slobodištu.

– Hvatanje ptica je smanjeno na Slobodištu nakon 2011. godine i usvajanjem zakona kojim su ptice pevačice postale zaštićena vrsta. Treba istaći da je dozvoljeno piliti ptice u zarobljeništvo i njihova trgovina je legalna, ali hvatanje u prirodi nije.

Kuljić ističe da su same kazne za krivolov stroge, te da iznose oko 50.000 dinara po ptici, uz krivično gonjenje. Ipak, za to je potrebno da počinilac bude zatečen na licu mesta.

– Nažalost, građani retko prijavljuju takve slučajeve, a dovoljno je da obaveste policiju, komunalnu miliciju ili nas iz udruženja „Zlatno pero“ koji se posebno angažujemo oko suzbijanja hvatanja ptica u prirodi.

Hvatanje ptica pevačica karakteristično je za jug Srbije, posebno u Nišavskom i Jablaničkom okrugu. Na ovim područjima dolazi do masovnog izlova različitih vrsta pevačica poput češljugara, čižaka i zimovki koje se hvataju mrežama, lepkom i posebnim napravama – kapanima. Značajan deo ovih ptica uigranim švercerskim kanalima odmah nakon izlova bude prodat u Srbiji i inostranstvu, a mnogi počinioci žive od ovog kriminala.

Važno je naglasiti da prikupljeni podaci predstavljaju tek vrh ledenog brega i da u najboljem slučaju oslikavaju do deset odsto stvarnog stanja na terenu. Nažalost, iako su ovi problemi prisutni decenijama, zbog nemara pojedinaca i manjih grupa prestupnika svi gubimo prirodna bogatstva, ističu iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije:

– Istovremeno, Republika Srbija još uvek nema strategiju za sistemsku borbu protiv uništavanja ptica. Bez jasne strategije i sistematskog pristupa većeg broj institucija, problemi ostaju nerešeni i prirodna bogatstva Srbije ubrzano nestaju, što u velikoj meri ugrožava zdravlje i stabilnost ekosistema i time dobrobit ljudi.

N. Lazić

Foto: DZPPS