ТРЕЋЕГ ФЕБРУАРА 1928. ГОДИНЕ, РОЂЕН ЈЕ У КРУШЕВЦУ, НОВАК НОВАК, СЦЕНАРИСТА, ПИСАЦ И НОВИНАР

Новак Новак је рођен 3. фебруара 1928. године у Крушевцу као друго дете Јеврема и Данице Новаковић (рођ. Ваљаревић). Пошто је Јеврема као свештеника комунистичка власт видела као „домаћег издајника“ и крајем 1944. године по кратком поступку осудила на смрт стрељањем, породица се након завршетка Другог светског рата преселила у Београд, где је Новак наставио гимназијско школовање и уписао студије књижевности. „Неподобношћу“ узрокована материјална оскудица приморала га је да напусти факултет, преузме улогу главе породице и не бирајући послове зарађује за њен опстанак.

Новинарством је почео да се бави 1948. године, пишући за часопис Рад, мада му је прва хумореска објављена у загребачком листу Керемпух годину дана раније. Убрзо потом је прешао у редакцију већ реномираног Јежа. Као млад новинар лично је сарађивао са књижевницима Станиславом Винавером и Владаном Стојановићем Зоровавељом. Новакови прилози и доцније су објављивани у свим значајнијим југословенским часописима. Био је члан Удружења новинара Југославије.

Узлет у каријери Новака Новака представља његово ангажовање у пионирским корацима београдске телевизије. Након неколико година проведених у Радио Београду, где је био уредник рекламних емисија и јутарњег програма, од 1957. године налазио се на месту уредника хумористичког програма Телевизије Београд, на ком ће остати до 1988. године, кад је пензионисан.

Изузетно плодан опус Новака Новака најпре се остваривао кроз сарадњу са редитељем Радивојем Лолом Ђукићем. Многе хумористичке серије овог тандема су владале малим екранима шездесетих година XX века:

„Сервисна станица“ (1959 — 1960)

„Нема малих богова“ (1961)

„Срећа у торби“ (1961)

„На тајном каналу“ (1961)

„Музеј воштаних фигура“ (1962)

„Лицем у наличје“ (1965)

„Црни снег“ (1966)

„Људи и папагаји“ (1966)

„Леђа Ивана Грозног“ (1967)

„Дежурна улица“ (1967)

„Спавајте мирно“ (1968)

„Сачулатац“ (1968)

"Позориште у кући" (1972).

Добитник је бројних признања.

Преминуо је 6. априла 1995. године у Београду.

Постхумно му је додељено признање за животно дело на Међународном фестивалу хумора и сатире у Крушевцу (1996).