https://krusevacgrad.rs/pamtenik-veliki-vojskovodja-lazar-colak-antic-prvi-clan-srpskog-ucenog-drustva/

Pamtenik: Veliki vojskovođa Lazar Čolak Antić – prvi član Srpskog učenog društva

Postavljeno: 25.11.2025.

Lazar Čolak-Antić bio je srpski oficir i vojni pisac, artiljerijski potpukovnik i profesor Vojne akademije u Beogradu. Istakao se u Prvom srpsko-turskom ratu junačkom odbranom Jankove klisure. Bio je i prvi član Srpskog učenog društva (Odseka jestastveničkog i matematičarskog) od 1871. godine

Lazar Čolak Antić rodio se davne 1839. godine u Kruševcu od oca Koste i majke Jovanke. Unuk je Čolak Anta Simeonovića, jednoga od najvažnijih vojvoda Prvoga srpskoga ustanka. Kao dečak ostao je bez oca i majke, pa je živeo kod rodbine. U Kragujevcu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Sa 16 godina (1855.) primljen je u Vojnu akademiju. Sa odličnim uspehom završio je Vojnu akademiju kao artiljerijski oficir, a onda je 1861. poslat u Prusku na usavršavanje. U Prusiji je boravio godinu i po, a onda je zbog određenih prepreka odustao, dao ostavku i vratio se u Srbiju 1863. godine.

Profesor na Vojnoj akademiji

Dve godine se sam izdržavao, da bi 1865. bio ponovo primljen u državnu službu. Radio je najpre kao profesor u užičkoj realki, a zatim kao artiljerijski poručnik pri Artiljerijskoj upravi u Kragujevcu. Od 1867. do 1871. bio je profesor artiljerije na Vojnoj akademiji. Godine 1867. napisao je delo „Upotreba olučne artiljerije u polju“. Napisao je i pomoćnu knjigu za artiljerijske oficire, a sa nemačkog je preveo Periconijevu Taktiku.

Predavao je artiljeriju mladom knezu Milanu Obrenoviću. U to vreme dobio je oba čina kapetana. Postavljen je 1871. za upravitelja lafetiranja pri Topolivnici u Kragujevcu. Unapređen je 1874. u majora i postavljen za komandanta čačanske brigade, a 1875. postao je komandant kruševačke brigade, sa kojom je dočekao Prvi srpsko-turski rat.

Bitka na Jankovoj klisuri

Za vreme Prvog srpsko-turskog rata komandovao je kruševačkom brigadom i uspešno je branio najpre Vukanje, a onda Jankovu klisuru. Turska vojska je mnogo puta neuspešno pokušavala da se probije kroz Jankovu klisuru, a kada nije uspela, onda je zaobišla njegov položaj, zašla mu iza leđa, ali ni tada nije mogla da je zauzme. Ako je turska vojska uspevala na drugim mestima tu ne samo da nije uspela, nego je kruševačka brigada zauzela čak i 60 sela, koja pre rata nisu bila u sastavu Kneževine Srbije. U ovoj bici istakao se i Stevan Binički, otac našeg slavnog kompozitora Stanislava Biničkog, koji je proterao Turke prema Blacu i Kuršumliji.

Zbog ratnih zasluga unapređen je u potpukovnika i odlikovan medaljom za hrabrost i Takovskim krstom. Postavljen je 1877. za komandanta Moravske divizije.

Bolest i smrt

Kada je zaključen mir u Raškoj je sa turskim vlastima radio na sprovođenju mirovnih uslova i tada je teško nazebao i dobio upalu pluća. Iako se izlečio bolest je ostavila posledice, pa više nije bio sposoban za vojnu službu, niti za bilo kakav posao. Izgubio je suprugu i dvoje dece i ostao je sam sa jednom ćerkom, pa je zapao u depresiju i sam je sebi oduzeo život 2. oktobra 1877. u Kruševcu. Dva dana pred smrt ostavio je oproštajno pismo svom bratu pukovniku Iliji Čolak Antiću i poverio mu da brine o njegovoj ćerki. Njegova ćerka Milica udala se kasnije za Vladislava Ribnikara, osnivača „Politike”.