https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/1475844/sveti-ilija-je-bio-brat-ognjene-marije?
SPC
Da li ste znali da je jedan od najvećih svetaca bio brat Ognjene Marije? Kod Srba izaziva strahopoštovanje
Ognjena Marija, Ilija Gromovnik i Blaga Marija su letnji svetitelji koje u narodu prate brojni običaji
Prema narodnom predanju, Ilija Gromovnik imao je dve sestre Marije – stariju Blagu i mlađu Ognjenu. Ilija bije gromom, Ognjena ognjem, a Blaga vetrom raspiruje. Možda zato ova tri praznika kod Srba izazivaju strahopoštovanje.
Ognjena Marija, Ilija Gromovnik i Blaga Marija su letnji svetitelji koje u narodu prate brojni običaji. Pripisivane su im moći pa su ih ljudi vođeni strahom za svoje domaćinstvo i za svoje najmilije naročito poštovali. Opšte je verovanje da Ognjena Marija pali ognjem, a da Sveti Ilija bije gromom, na šta ukazuju i njihovi nazivi „Ognjena“ i „Gromovnik“.
- U srpskom folkloru sačuvani su narativi o „kaznama“ za nepoštovanje praznika Ognjene Marije ili Svetog Ilije koje sustižu onoga ko bi radio na pomenute praznike u polju. Udar groma i uništena letina smatraju se božjom kaznom – objašnjava prof. dr Vesna Marjanović, etnolog i antropolog.
Blaga Marija, Sveta Marija Magdalena, takođe je važan praznik koji se proslavlja 4. avgusta. Njen praznik je tretiran i kao vetreni dan. Veruje se da na ovaj dan duvaju jaki vetrovi.
Postoji i narodno predanje koje ova tri svetitelja dovodi u najbližu moguću rodbinsku vezu.
– U narodnoj percepciji i predanju Sveti Ilija ima sestre – mlađu Ognjenu Mariju i stariju Blagu Mariju. Kada grmi i seva na Svetog Iliju, veruje se da se on tad provodi i burno slavi svoj rođendan. Zato, kada upita Ognjenu Mariju kada mu je rođendan, dobija odgovor da treba da sačeka koji dan, dok Blaga Marija odgovara kako je zakasnio jer mu je rođendan prošao. One ga smiruju da ne divlja po horizontu i ne pušta gromove i munje – objašnjava prof. dr Vesna Marjanović.
Takođe, veruje se i da udarci groma na Svetog Iliju označavaju njegovu borbu sa đavolima prema božjoj zapovesti, pa je u narodu rašireno verovanje da se prilikom nevremena na dan Svetog Ilije ne valja krstiti jer bi se tada đavo sakrio iza krsta.
Prema rečima sagovornice, u zapadnoj Srbiji starije žene bi izlazile na prag kuće, iznosile sekiru i uzdizale crveno jaje čuvarkuću kako bi se zaštitilo domaćinstvo od udara groma.
Osim toga, u narodu se verovalo, što potvrđuje izreka, da je od Svetog Ilije sunce sve milije ili da je vatra sve milija, jer se smanjuju letnje žege pa su noći sve hladnije.
Коментари
Постави коментар