Крушевачке вести

 https://www.kurir.rs/sport/ostali-sportovi/4080322/velika-podrska-iz-barselone-za-rukometase-goca Foto: Kurir EKIPA ZA VELIKA DELA VELIKA PODRŠKA IZ BARSELONE ZA RUKOMETAŠE GOČA: Tim iz Vrnjačke Banje sa velikim ambicijama u nastavku sezone OSTALI SPORTOVI 31.12.2022. 14:49h    16:02h Opština Vrnjačka Banja  u svojim dugoročnim planovima uspela je pre svega da kvalitetnom ponudom prirodnih resursa privuče investitore koji su prepoznali sve lepote ovog kraja. - Nama je velika čast i zadovoljstvo da je  Novak Đoković  odlučio da gradi luksuzni hotel sa pratećim objektima visokog turizma. Vodece sportsko ime motivisalo je naše sportske radnike da rukometni klub Goč pojačaju ove zime kvalitetnim igračima koji će izvojevati ulazak u prvu Arkus ligu - rekao je  Boban Đurović  predsednik opštine. FOTO: KURIR Direktor sportskog centra Vrnjačka Banja Dušan Radović u zimskog prelaznom roku osmislio je projekat dovođenja najboljih pojačanja sa kojima će ostvariti zacrtani cilj ulaska u najelitni

 https://www.rtk.rs/143397/crveni-krst-krusevac-godinu-obelezio-brojnim-akcijama-i-aktivnostima/ Crveni krst Kruševac godinu obeležio brojnim akcijama i aktivnostima Objavljeno:  subota, 31. decembar 2022. Crveni krst Kruševac kao najstarija humanitarna organizacija godinu koja je na izmaku beleži kao izuzetno pozitivnu, sumirajući rezultate rada. Pored brojnih akcija dobrovoljnog davanja krvi, po kojima su prepoznatljivi i mnoge druge aktivnosti usmerene na pomoć onima kojima je pomoć potrebna obeležile su 2022. godinu, inače rekordnu po broju volontera ove organizacije. -Do sada smo realizovali 54 akcija dobrovoljnog davanja krvi, a do kraja kalendarske godine planiramo još jednu. Tokom 2002. prikupili smo impozantnih 3 hiljade jedinica najdragocenije tečnosti, istakla je sekretar Crvenog Krsta Emina Todorović. Narodna kuhinja nije prestajala sa radom i radi šest dana u nedelji na tri punkta, na kojima se deli 650 obroka. Pored ove vrste pomoći u našoj nadležnosti su i  aktivnosti po

 https://krusevacgrad.rs/zenska-strana-istorije-radojka-zivkovic-slavna-harmonikasica-i-cuvarka-kulturnog-nasledja/ Ženska strana istorije: Radojka Živković, slavna harmonikašica i čuvarka kulturnog nasleđa Postavljeno: 31.12.2022 Bila je poznata srpska harmonikašica, kompozitorka i solistkinja Radio Beograda, koja je svojim stvaralaštvom obogatila nacionalnu muzičku scenu. Radojka Živković rođena je 1923. godine u Globoderu, nedaleko od Kruševca, a preminula je u avgustu 2002. godine. Njena unuka Dragana Stevović je, povodom 20 godina od Radojkine smrti, letos priredila izložbu, a za novine GRAD ispričala je kako se ona seća legendarne muzičarke. Njen otac Tihomir Tomić, poznati svirač i učitelj harmonike, bio je Radojkina podrška od samog početka. – Tihomir je bio jedan od prvih harmonikaša u Srbiji. U vreme, kad je krenuo sa učenicima da radi, Radojka je imala četiri ili pet godina. Tada je počela da „krade” zanat. Biti harmonikaš, u to vreme, bio je muški posao. Nije bilo pomena da

 https://krusevacgrad.rs/zimska-skola-za-poljoprivrednike/ Zimska škola za poljoprivrednike Postavljeno: 30.12.2022 U organizaciji Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kruševac, održan je trodnevni, 14. po redu seminar, odnosno Zimska škola za poljoprivredne proizvođače. Ovdašnji poljoprivednici mogli su da čuju informacije u vezi sa više tema, značajnih za njihov rad. Neke od njih odnosile su se na zaštitu pšenice od bolesti, štetočina i korova, bilo je reči o  proizvodnji kupinovog vina, te o tome kakvi treba da budu sudovi za čuvanje vina i rakije i kako da se održavaju te mnoga druga interesantna predavanja iz raznih oblasti u okviru poljoprivrede. – Cilj održavanja zimske škole jeste edukacija poljoprivrednih proizvođača kroz predavanja iz ratarske i voćarske proizvodnje kao i agroekonomije sa posebnim osvrtom na IPARD program i zadrugarstvo, zatim zaštitu bilja, melioracije zemljišta, organsku proizvodnju i prehrambenu tehnologiju  – navode iz kruševačke Poljoprivredno sav

 https://krusevacgrad.rs/zenska-strana-istorije-tri-sestre-mihajlovic-pionirke-u-svojim-oblastima/ Ženska strana istorije: Tri sestre Mihajlović, pionirke u svojim oblastima Postavljeno: 30.12.2022 Na početku dvadesetog veka, u porodici uglednog kruševačkog lekara Živana Mihajlovića, rodom iz Bivolja i Ruskinje Jelisavete Bereznjakove, rođene su tri sestre, koje su svojim radom i talentom ostavile trag u kruševačkoj, ali srpskoj istoriji. Najstarija, Ljudmila, bila je prva bibliotekarka zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije i svoj život je posvetila bibliotekarskoj delatnosti, dok su mlađe sestre, Marija violinistkinja i Olga, pijanistkinja, bile među prvim kamernim muzičarkama u našoj zemlji, a ostale su upamćene i kao poznate muzičke pedagoškinje. Prva bibliotekarka u Srbiji Ljudmila Mihajlović (1900-1962), najstarija sestra iz ove ugledne porodice završilla je osnovnu školu i Gimnaziju (1918) u Kruševcu, a studirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao prva bibliotekarka zap

 https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3230/muzika/4383158/vule-jevtic.html НАЈВЕЋИ ПЕВАЧИ НАРОДНЕ МУЗИКЕ (2): ВУЛЕ ЈЕВТИЋ Вуле Јевтић, први певач београдске школе народне музике: Асталски бард са Царевчевог универзитета Пише:  ЂОРЂЕ МАТИЋ Уторак, 09. феб 2021, 14:32 -> 16:19 Вуле Јевтић је певач градског стила, опуштен, сигуран тенор, с високим нотама на граници фалсета, стила умереног, естетизованог и грађански пристојног - само с једним додатно провученим, ситним а неизбежним мигом који мења све: ка мангуплуку, севдисању, боемштини и мушкој, дечачкој несташности. А опет, то мало што је оставио и објавио од плоча и снимака спада у најгосподскије што наша колективна песмарица уопште има. Београде мили, бели граде мој Ако је  Софка Николић  била симбол и преласка из мрака унутрашњости у центар нове, прве и младе, велике државе Јужних Словена, Вуле Јевтић и данас зрачи, својим тоном, стилом и ставом као певач самог Београда - певач који звучи као онај који није  однекуд дошао,  него м

 https://www.rtk.rs/144443/u-sabornoj-crkvi-svetog-djordja-u-krusevcu-predavanje-sveta-liturgija-lek-besmrtnost-odrzao-episkop-niski-gospodin-arsenije/ U Sabornoj crkvi Svetog Đorđa u Kruševcu predavanje Sveta Liturgija – lek besmrtnost održao Episkop niški Gospodin Arsenije Objavljeno:  petak, 30. decembar 2022. – Sveta Liturgija – lek besmrtnosti – naziv je predavanja koje je u Sabornoj crkvi Svetog Đorđa u Kruševcu održao Episkop niški Gospodin Arsenije. Nakon svečanog čina doksologije, u Sabornom Hramu Svetog Đorđa u Kruševcu služena je Večernja služba sa Akatistom Svetom Nektariju Eginskom, a potom je gost Vladike kruševačkog Davida – Vladika niški Gospodin Arsenije priredio Duhovnu gozbu – i održao predavanje o Svetoj Liturgiji – leku besmrtrnosti. Za nezaborav i Blagodarnost Gospodu u Večnosti ostaje – ovo peto po redu predavanje u okviru ciklusa „Pravoslavlje i medicina“, koji je u susret Božiću – održan tokom decembra u Sabornom hramu sa blagoslovom Vladike kruševačkog Gospodi

                                     Prva las ta sletela pod Bagdalu      POTPISAO KRILNI NAPADAČ UROŠ LJUBOMIRAC                Dušan Đorđević, kormilar Napretkovog crveno belog broda, zalagao se za rekonstrukciju ofanzivnog dela tima. Otišla su tri igrača – Petar Mićin, Srđan Kočić  i  Nenad Ivanić, koji nisu zadovoljila ukus stručnog štaba . Prva lasta na stadion “Mladost”sletela je danas – Uroš Ljubomirac, iskusni krilni napadač.                Prethodnih pet godina proveo je na Malti, u dresu Balzana, sa kojim je u debitantskoj sezoni 2017/18 osvojio titulu vicešampiona i nastupio u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Za Balzan je odigrao 136 utakmica, postigao 32 gola, uz 29 asistencija. Bio je i kapiten ovog kluba. U kvalifikacijama za Ligu Evrope ima osam nastupa, dva gola i jednu asistenciju.           U Srbiji je nastupao za lučansku Mladost, Dinamo iz Vranja, Inđiju, Zemun…           Čarapani ne očekuju velike promene u zimskom prelaznom roku. Uprava Kluba i stručni štab

https://krusevacgrad.rs/zasto-unosimo-jelku-u-kucu-i-zasto-je-kitimo/ Zašto unosimo jelku u kuću i zašto je kitimo? Postavljeno: 30.12.2022 Za  novogodišnje i praznične dane za  vas smo pripremili serijal tekstova  o narodnim običajima, o Deda Mrazu, kićenju novogodišnje jelke, Božiću, krsnoj slavi i o mnogim drugim verovanjima vezani m  za mit i religiju kod starih Srba i drugih naroda. Pred vama je priča o novogodišnjem ili božićnjem drvetu – jelki. Nezamislivo je unositi jelku u kuću i potom je kititi za vreme nekog drugog godišnjeg doba, osim zime. Sneg, decembar, rasveta i prednovogodišnja euforija prirodno diktiraju taj običaj. Da li ste se zapitali zbog čega se uopšte unosi to drvo zimzelene vrste u kuću i zašto baš zimi,  a ne, recimo, leti? Odgovori leže u prošlosti. Svaki običaj i navika formiraju svoje značenje u nekom minulom vremenu, a to značenje, kroz trajanje, biva menjano. Dodaju se neki novi elementi i nova značenja, u skladu sa načinom života i verovanja  ljudi u dat