Istraživač Miloš Stojadinović prelistava stare listove i rukopise

DVOBOJ U KRUŠEVCU PLJUVANJEM NA DALJINU

Mladi istraživač i inženjer iz Kruševca Miloš Stojadinović u svom slobodnom vremenu bavi se proučavanjem istorije svoga zavičaja. Publikovao je odličnu monografiju svog rodnog sela Pasjaka, a zatim nastavio da izučava prošlost Kruševca i okoline od oslobođenja od Turaka 1833. godine do sada i objavjuje knjige i stručne radove. Prelistavajućii stare rukopise, listove i knjige došao je do zanimljivih otkrića i saznanja.

Donosimo priču našeg sagovornika o jednom dvoboju između dva građanina Lazarevog grada, koji je zaprepastio i zasmejao Čarapansku prestonicu, ali i celu Srbiju. Događaj se zbio 11. aprila 1905. godine, a već sutradan je “Politika” o tome obavestila najširu javnost.

            “Evo šta se desilo kod nas: G. g. Živko Jovanović i Vukoje Živković drugovi su još iz škole, a od kad su postali "žrtvom današnjeg režima" oni žive kao braća. Upravo, živeli su kao braća sve do pre petnaest dana, dok nisu neki pakosnici, koji ne izbijaju iz kafane “Pećanac” uspeli da ih zavade.

G. Vukoje Živković, nagovoren od njihovih zajedničkih neprijatelja, reši se da kinji g. Živka Jovanovića tim što neće pustiti iz ruku novine, koje on (Živko) nestrpljivo očekuje i uspeo je: Živko se doista ozbiljno naljuti. I - razume se - pozove g. Vukoja na dvoboj. Svedoci su dobili uredna punomoćja i radi izvršenja svoje misije prestavili su se g. Vukoju.

Dobivši izvešće o namerama g. Živkovim, g. Vukoje zažele da se s njim lično sastane. Sutradan su se našli pred Kosovskim spomenikom. Još dvadeset vekova da stoji, kao što stoji, taj spomenik neće videti ono što je toga jutra video”, pisala je “Politika” na drugoj strani.

Stari prijatelji a novi suparnici su se sastali na zakazanom mestu i na na propisnom rastojanju, posle nekoliko pogrdnih reči (u mesto uobičajenoga pozdrava) započeli ljuti boj.

“Kidisaše jedan na drugoga i stadoše krvnički da se – pljuju. Pljuvali su se čitavih deset minuta. Čitavi komadi leteli su na grudi zaraćenih strana, a svedoci su bili cela čaršija. Tek kada je jedan od protivnika uspeo da onom drugom zalepi dovoljno veliki upljuvak, dvoboj se smatrao kao završen. Oba protivnika rastadoše se, psujući se”, izvestio je najstariji list na Balkanu.

Tako je završena njihova svađa, pravda zadovoljena, obe strane su dobile satisfakciju, a Kruševljani slatko ismejali.

Ž. M.