Kosta Antić iz Stalaća, uspešan preduzetnik i u 94. godini

ZA USPEŠAN  I  KVALITETAN  RAD  NE  POSTOJI  GRANICA U  GODINAMA

Čovek koji hoće dugo da živi, treba dugo i da radi i da služi mlađima kao primer - je životni moto Koste Antića iz Stalaća, koji i u 94. godini uspešno vodi svoju kompaniju. Firma nikada nije bila u blokadi, sve račune je izmirivala na vreme, a nikada nije koristila bankarske kredite, niti je ikada bila podržana od države.

Kosta Antić je rođen 28.11.1928. godine u Beogradu, u vrlo siromašnoj porodici sa troje dece. Otac je radio kao ćurčija, a majka je bila domaćica. Sa pet godina porodica se seli u Paraćin, zbog očevog posla. Tu Kosta završava 4 razreda osnovne škole i kao odličan đak, za vreme školovanja garderobu je dobijao od vlasnika lokalne fabrike štofa Vlade Teokarevića. Još u tom periodu, Kosta je imao uzor i san da postane uspešan preduzetnik.

            - Vlada Teokarević je kompletno oblačio najbolje đake od glave do pete. Nikada neću zaboraviti tog velikog čoveka, koji je svake godine oblačio nas siromašne i najbolje đake, od čarapa i cipela pa do kape. Često se sećam i svoga oca, hvala mu što me očuvao zdravog i pravog. Zahvalan sam svom ocu i što me naučio i vaspitao pravim vrednostima života. Savetujem mladoj generaciji da moraju da rade mnogo i pošteno, a treba i da žive.

Posle oslobođenja 1944. godine, Kosta je završio elektromehničrski zanat i fabrika ga je poslala na usavršavanje za merne instrumente u Nemačkoj. Tih godina je položio visoko kvalifikovane majstorske ispite za bravara i metalostrugara.

U vojsci je završio i Školu rezervnih oficira - Veza u Skoplju. Kao rukovodilac, radio je i na elektrifikaciji Paraćinskog sreza.

Svoju proizvodnju započeo je davne 1959. godine u Paraćinu, kao mala zanatska radionica, proizvodio je auto-antene za putničke automobile, ali se preselio u Stalać, gde se firma i dan danas nalazi.

-Od samog početka, firma se bavila proizvodnjom metalne galanterije. Najpre su to bili sitniji delovi za auto-industriju (stege, antene, prekidači...), a zatim je postala dobavljač svetski poznatim firmama: Mercedes-Bencu, FAP-u, avio industriji...

            Smislio sam automatsku antenu za kola, koja se mogla zaključavati. U to vreme mladi su lomili antene sa kola, pa je morao da se nađe način da se to spreči. I tako je počela moja proizvodnja. Uvek sam vodio računa da proizvedem kvalitetne proizvode i da se od drugih razlikujem. Trenuci mog razvoja nisu bili laki, pogotovu kada se privatnik smatrao za državnog neprijatelja. Iako su bili teški trenuci mnogi moji prijatelji su me savetovali da odustanem. Imao sam jasan cilj, a to je da stvorim veliku i uspešnu firmu. U tom vremenu kada sam počinjao svakoga dana imao sam posetu od tadašnje milicije. Posle određenog vremena sam se sprijateljio sa milicionerom i pitao zašto me obilazi svakoga dana. On mi je odgovorio: -Imam zadatak Kosta da te obiđem i da vidim da li si kupio novu opremu. U to vreme mogao si da radiš, ali nisi smeo ništa da imaš.

            U sedamdesetim godinama Kosta je bio stradalnik komunističkih vlasti, kada mu je oduzeta kompletna imovina.

            -Takođe, želeo bih da naglasim da su mi sedamdesetih godina doneli rešenje o kompletnom oduzimanju imovine. I tada nisam želeo da se predam, jer sam radio časno i pošteno. U procesu koji je za mene dugo trajao dokazao sam svoju nevinost. Tužio sam državu i svoju imovinu sam povratio, a spor sam dobio tako što sam za svaku kupljenu stvar imao dokumentaciju. Povratak imovine doneo mi je još veću snagu i energiju za rad i poslovanje firme. Moto mog poslovanja i razvoja je bio pošten i kvalitetan rad i to me vodilo kroz život.

            U svojoj desetoj deceniji, Kosta i dan-danas ustaje prvi, obiđe proizvodni pogon i zajedno sa saradnicima pravi planove proizvodnje.

-Dajem primer mlađima da za uspešan i kvalitetan rad nema granice u godinama.  Čovek koji hoće dugo da živi, treba dugo i da radi i da služi mlađima kao primer. Kao i za sve stvari u životu i u poslu je porodica vrlo važna. Firma će ostati u našoj porodici, a naslediće me sin Žarko.

Firma “Antić Kosta” je od samog osnivanja pomagala crkvu, škole, siromašnu decu i učestvovala u brojnim humanitarnim i dobrotvornim akcijama i manifestacijama. Njen vlasnik shvata da je velika kriza u svetu i stalno brine za svoje radnike. Tri unuke Marija, Anđelija i Ana od malih nogu se uče poslu. Za vreme raspusta i one su prisutne u firmi. Posle 20 godina rada u prosveti firmi se posvetila i snajka Lela, po struci nastavnica muzičke kulture.

Danas, firma “Antić Kosta” je lider na Balkanu u proizvodnji i distribuciji metalne galanterije namenjene građevinarstvu. Proizvodni pogoni firme su pod površinom od 12.000 m2, a trenutno je u izgranji još 5.000 m2. Iz višedecenijskog iskustva proizašlo je mnoštvo proizvoda, a izdvajaju se sledeći: štucne, prohromski slivnici za kupatila, ventilacione rešetke za centralnu klimatizaciju, vrata dimnjaka...

Celokupna proizvodnja je prilagođena evropskim standardima, kontinuirano se uvode inovacije, unapređuju kadrovi i nabavljaju najsavremenije mašine. Sve to izdvaja alatnicu firme, kao jednu od najsavremenijih i najopremljenijih u Srbiji, koja vrši usluge izrade i popravke alata, obradom metala plastičnom deformacijom.

Svoje proizvode izvoze u 15 država (zemlje regiona, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Albanija, Italija, Grčka, Češka, Slovačka...).

Rešenja koja Antić Kosta poseduje u svom prodajnom portfoliju, posvećenost 90 zaposlenih i konstantne novine doprinose sveobuhvatnom zadovoljstvu svojih klijenata. Sigurnost svojim dobavljačima i vernost kupcima garantuje se prestižnom ocenom kvaliteta finansijskog poslovanja AAA, dodeljena od strane Bisnode. Imperativ u budućnosti poslovanja firme je širenje tržišta i izgradnja novih proizovdnih pogona.

Ali, ono što firmu čini jedinstvenom jeste to, da je na njenom čelu i dalje radno aktivan, u desetoj deceniji života - Kosta Antić, zajedno sa svojim sinom Žarkom. Takođe, treba istaći da firma od osnivanja nikada nije koristila pomoć države, niti je bila kreditno zadužena.

U svom životu Kosta je tri puta obišao zemaljsku kuglu.

            -Ta putovanja su mi donela dosta kvalitetna rešenja za moju poslovnu karijeru i tako sam bio ispred konkurencije. I s tih putovanja proizašlo je mnogo lepih uspomena i nova iskustva. Godine 1978. bio sam među prvim putnicima koji su stigli u Kinu, posle njenog otvaranja prema svetu. Smatrali su nas kao državnu delegaciju i dočekali su nas na visokom nivou kao zvaničnike. Kinezi su dobar i radan narod. U sećanju su mi ostale uspomene iz Brazila (džungla Amazonije) i iz Australije, koja mi se najviše sviđala. Mnogo sam putovao, gotovo da nema zemlje gde nisam bio, ali je ipak najlepše i najbolje u Srbiji.

Ž. Milenković