Evica Jeremić, planinarka iz Kruševca, osvojila Himalaje

PREDIVNA  ISKUSTVA  I  NEZABORAVNI  DOGAĐAJI SA  PLANINARENJA  PO  NEPALU

Diplomirani ekonomista Evica Jeremić, zaposlena u Stručnoj službi Samostalnog sindikata Kruševca, prva je žena iz Rasinskog okruga koja se popela na jedan od vrhova Himalaja – Island Peak (Imia Tse) u visini od  6.189 metara. Ova iskusna planinarka, sa 35 godina staža, je do sada ispenjala četiri vrha iznad 5.000 metara, a najnoviji podvig je za nju bio vrhunski događaj, o kojem je sanjala godinama.

-Organizator planinarske ekspedicije na Himalaje bila je agencija iz Beograda - Extreme Summit team. Išli smo na Himalaje, u Nacionalni park Sagarmata dolinom Kumbu u Everest regionu (Nepal). Iz Beograda smo leteli avionom za Istanbul, a zatim za Katmandu i pomoću tri aviona ukupno došli do Lukle, odatle kreće pešačenje prema vrhu. Prva veća stanica u višednevnom pešačenju je Namče Bazar, to je svojevrsna prestonica šerpasa odakle se pruža prvi pogled ka tim Himalajskim gorostasima i prvi put se vidi Mont Everest. Ova putanja je najpoznatija i najposećenija trek staza u svetu. Sada je zbog korone bilo mnogo manje planinara, besedi specijalno za Kurir kruševačka planinarka Evica Jeremić.

Ona kaže da se danima prolazi kroz nepalska manja sela u kojima je evidentan tradicionalan način obrade zemlje. Sade bašte i žitarice. Jako zanimljivo deluje Tengboče, smešten na 3.865 metara, a to je budistički manastir na najvišoj visini. Ima mnogo izvora vode i veoma je bujna vegetacija do oko 4.000 metara nadmorske visine.

-Prolazili smo pored brojnih planinarskih domova, koji su sada bili gotovo prazni, sa simboličnim brojem ljudi. Oni misle na budućnost i već prave i nove domove za vreme kada će se kovid situacija stabilizovati. Na putu prema vrhu ispenjali smo se na vrh Čukung Ri (5.550 metara), što je urađeno u okviru potrebne aklimatizacije.

Završni uspon na vrh kreće iz baznog kampa (5.070 m) u ponoć i traje narednih petnaest sati, prolazi se zahtevnim terenima, stenovitim, dok se na 5.600 metara ne izađe na glečer. Sam izlazak  na vrh ide glečerom nagiba 60-70 stepeni. Veliki saveznik su nam bile vremenske prilike - mirno vreme bez vetra, bez niske oblačnosti i temperatura nešto iznad nule, ističe ova hrabra planinarka.

Četvoročlana ekipa sa Balkana uspešno je obavila uspon, a predvođena je Ngima Šerpasom, odličnim vodičem. Za pešačenje koje traje više od dve nedelje znači da su svi kilometri  u nogama i svo strpljenje sticano godinama unazad. Brojni su izazovi i iskušenja na višednevnom putu, a najvažnija stavka je ostati zdrav. Samo su razmišljali o stazi,  o odgovarajućoj dnevnoj umerenoj aktivnosti, pravilnoj ishrani, hidriranju i svakodnevnom odmoru.

Višednevno pešačenje je važno zbog pravilne aklimatizacije, odnosno da pomogne organizmu da funkcioniše sa smanjenjem kiseonika u vazduhu. U spustu su išli 57 km, jer nemaju aklimatizacioni stil uspona “gore-dole”. Nije bilo zdravstvenih problema, jer je aklimatizacija urađena na odgovarajući način. Zdravlje i zadovoljstvo je najvažniji epilog ovog poduhvata.

-Do Lukle 57 km, pa avionom nazad u Katmandu, a prolazili smo kroz mnogobrojnije čortene (molitvena mesta i verska obeležja). Molitve su uklesane i u stene, jer su Nepalci veoma vešti klesari. Staze kojima smo prolazili su fantastično uređene. Vidi se da je ručni rad mnogo uložen. Mesta za odlaganje smeća su uređena i stalno se čiste. Ljudska ruka je vredno radila, čistoća je besprekorna. Nepalci su izuzetno vredni, žive veoma skromno, svi su nasmejani i vrlo druželjubivi. Nose na leđima tovar od 60 kg kao nosači i podrška planinarima, ali i kao goniči stoke.

A kako se pripremiti za put na Himalaje, pitali smo Evicu.

-Priprema za Himalaje je kondiciona, mentalna i edukativna, a podrazumeva izučavanje materijala o Himalajima, Nepalu i ljudima koji tamo žive, mnogo odgledanih dokumentaraca i razgovora sa ljudima koji imaju Himalajska iskustva. Treba da se nauči i poneka himalajska reč. Npr. Namaste (pozdravljam Boga u tebi). Na Puđi (molitva u budističkom manastiru) dozvoljeno je prisustvo i planinarima.

Evica živi u selu Šancu, nedaleko od Kruševca, a radi kao stručni saradnik u Samostalnom sindikatu Kruševca. Gaji svoju organsku baštu u čemu uživa, kao i u negovanju svojih pasa i u svakodnevnom pogledu na Jastrebac i Kopaonik.

Živomir Milenković