Deveta Konferencija o Holokaustu sa međunarodnim učešćem održana u Beogradu

DA SE NIKADA NE ZABORAVE STRAHOTE I ZLOČINI HOLOKAUSTA

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, Fakultet za poslovne studije i pravo (FPSP) i Fakultet za informacione tehnologije i inženjerstvo (FITI) organizovali su Devetu naučnu konferenciju sa međunarodnim učešćem pod nazivom: „Stradanje Srba, Jevreja, Roma i ostalih na teritoriji bivše Jugoslavije”, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije. Ovo je jedini naučni skup u Srbiji o temi Holokausta.

Učesnicima konferencije prikazan je dokumentarni film o genocidu u NDH i velikim zločinima ustaše Maksa Luburića. Konferenciju su pratili predstavnici Crvenog krsta Srbije i Arhiva Jugoslavije, a nisu se odazvali Muzej žrtava genocida, Jevrejske i Romske organizacije. Učesnicima konferencije prikazan je dokumentarni film o genocidu u NDH i velikim zločinima ustaškog doglavnika Maksa Luburića i izložba o zločinima prema Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu.

Konferenciju su pratili predstavnici Crvenog krsta Srbije i Arhiva Jugoslavije, a nisu se odazvali Muzej žrtava genocida, Jevrejske i Romske organizacije. Konferencija je, uz sve antiepidemijske mere, održana u smanjenom kapacitetu, ali je direktno prenošena i onlajn, pa je veliki broj zainteresovanih bio direktno uključen u njen rad.

-Misija svih dosadašnjih, pa i ove devete naučne konferencije, je da se obnove sećanja na zločine koji su se desili u Drugom svetskom ratu nad Srbima, Jevrejima i Romima i da se naučnim i stručnim radovima, svedočenjima i novim stručnim informacijama da doprinos u rasvetljavanju fenomena Holokausta i genocida, koji su dugo, a i danas zapostavljeni u naučnim i stručnim krugovima.

Kao organizatori preuzeli smo moralnu obavezu da proučavaju istorijske događaje, da informišu javnost i objašnjavaju šta se događalo za vreme Drugog svetskog rata tj. da aktivno rade na negovanju kulture sećanja kako bi svet bio otporniji na slične zločine i kako se isti, ili slični događaji više nikada i nigde ne bi dogodili, izjavio je emeritus profesor dr Života Radosavljević, predsednik Integrisanog obrazovnog sistema za društvene i prirodne nauke.

Predsednik Udruženja logoraša “Jasenovac” Slavko Milanović založio se da učenici u  školama treba da uče o srpskim i drugim žrtvama genocida. Vjačeslav Kalinjin, video linkom iz Rusije, poručio je da moramo da pamtimo i da govorimo o stradalnicima Holokausta, da se nikada više ne bi ponovio. Veljko Đurić Mišina izneo je krupne novosti u istoriografiji iz nemačkih izvora o zločinima ustaša u NDH i velikom pravedniku Bogdanu Raškoviću, koji je spasio najmanje 30.000 Srba od ustaša. Danijel Bojak iz Zagreba je, preko video linka, govorio o stradanju Roma na Sisačko - Banijskom području u NDH. Dušan Lukić je informisao o stradanju Srba iz Bačke i Baranje u logoru u Mađarskoj, sistematskom ubijanju Srba u Somboru 1941. godine i spašavanju 2.996 Srba i Slovenaca od strane SPC. Marjan Tanuševski iz Bitolja je, putem video linka, govorio o fašističkom genocidu nad Jevrejima u Makedoniji, gde je uništeno 1.497 jevrejskih ognjišta u Bitolju, a u logorima ubijeno 3.326. O stradanju Jevreja u Poljskoj govorila je Nevena Manasijević, ističući da je od 3 miliona Jevreja Holokaust preživelo samo 50.000. Aleksandar Božanić je informisao o prisilnom radu u Borskom rudniku, kao strašnom zločinu nad rudarima od strane Nemaca, i o radnoj obavezi uvedenoj u Srbiji od strane nacista. Željko Simić se založio za negovanje mitske tradicije i izučavanje istorije i kulture od Svetog Save do danas. Citirao je Vitgejštajna koji je napisao da su granice našeg jezika granice našeg sveta i da se mora dati odlučan otpor Zapadu koji vrši pritisak da se izvrši revizija istorijske istine.

-Na konferenciji su izloženi izuzetno dobri radovi, a prikazan je veliki broj stradanja u manjim mestima koji je nepoznat široj javnosti (sever Vojvodine, BiH (Tuzla i druga mesta) i Makedonija (Bitolj). Konferenciji su se do sada obraćali Ana Brnabić, Ivica Dačić, a Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je pokrovitelj Konferencije i uvek je pružalo finansijsku podršku. Razjedinjenost u Srbiji je došlo do izražaja i u prisustvu Konferencij, jer se nisu pojavili predstavnici Romske i Jevrejske zajednice i Muzeja žrtava genocida, iz čisto politikantskih razloga, što prošle godine nije bio slučaj. Za desetu jubilarnu konferenciju (2023.) nužno je obezbediti veće prisustvo učesnika - Jevreja i Roma, stranaca, eminentnih predavača i značajnih naučnih radova. U svetu postoji veliki revizionizam, pa se treba izboriti sa tim i obezbediti da naša istorija, kultura i tradicija ne odu u kolektivni zaborav, istakao je Života Radosavljević.

Milan Radosavljević, predsednik Konferencije, založio se za negovanje svetosavskih vrednosti i kulture sećanja na žrtve Holokausta: - Nužno je obratiti više pažnje stradanjima u manjim mestima i na ove istorijske teme ne sme biti politike, pozicije i opozicije, jer svi ujedinjeni moramo raditi na rasvetljavanju svih stradanja naroda. Sa prethodnih osam konferencija o Holokaustu objavljeno osam zbornika sa više od 2.000 strana naučnih radova. Ministar Branko Ružić je prepoznao važnost ovog naučnog skupa, kojem se lično obratio i  obezbedio podršku resornog ministarstva, zaključio je dekan FPSP.

Završna poruka Konferencije je - Da se nikad ne zaboravi!

Živomir Milenković